Игрокази белином

Одломак 1

Делфски сан

Сретали смо се у скамењеној прошлости,
али ово доба је чекало на нас.
Било је потребно довољно времена
да надвисимо завист смртника.
Први пут смо овде,
на овом месту,
у ово време,
у земљи којој враћамо дуг.
Из тебе се рађа витешка молитва,
моја путује
већ дуго, тихо и постиђено приносећи доказе
да се смрт чашћу понизити може.
Чини ли ми се
да се милост усудила
да ме ухвати под руку
васкрсавајући болним треном твоје одсутно
срце?
Пркосиш дрско као неископнела вода
стањима опаке саблазни.
Рађаш достојанство постојања.
Све чешће препознајем своју бистру воду
како плива испод твоје чврсте и хладне
површине,
чувајући живот у својој нутрини
као највећу срећу што ме у овом часу
тишином разуме,
сачувавши сећање које спаја наше зенице
у тачки
где почиње загрљај који нашу чежњу
подиже у стварност висине.

Одломак 2

Вече на концерту

,,Не постоји већа срећа од приближавања Божанству и његовог довођења доле ка људима“- Бетовен

Присутни су утонули у звуке чим су се огласиле добре вибрације. Помало опијени лепотом пурпурног сумрака, усред мирисне лаванде, прижељкују неку далеку земљу лила боје.

Опажам једну коврџаву плаву мушку главицу како се мота око бине. Игра се фатаморгане, односно хватања ваздуха на фронталном делу позорнице. Музичари свирају, а дечак и даље ужива у својој безазленој игри.

Схватам како дете покушава да ухвати сопствену сенку.

Игра се изводи ритмичним удаљавањем дечака од бине, који јој потом прилази, бојажљиво желећи да је додирне. Она му се измакне, он врисне радосно, поскочи увис и почне гласно да се смеје. Сенка му се мигољи и бежи када год он крене у акцију.

Када помисли да је успео и ухватио је, његовој срећи нема краја.

Смеје се радосно када успе у свом подухвату.

Моје очи, усмерене на њега, пролазе кроз звуке који се разливају са мислима и одлазе у свет одраслих, у свет неразумевања.

Када бисмо макар на трен успели да проникнемо у своју сенку, огромну подсвест и све тренутке сабране у њој, ослободили бисмо све језике разумевања и постали један уд……

Одломак 3

Жена у плавом

,,Права и најбоља победа је освојити себе“

Платон

Посматрам елегантну жену у плавом која лагано корача поред градске фонтане са повређеном ногом, вешто скривајући бол како би њен ход био чврст и стабилан, а у исто време и грациозан.

Таква је и њена природа.

Воли сунчана јутра када је мали град у светлом огледалу, док се у његовом одразу наслућује сва његова снага надошла из дубине вреле земље. Воли вулкане у земљи, у нама, у њој, када су мирни, а заоставштине предака освешћене и приваћене.

Воли када велики порази постају мале победе…..
Тајна везене хаљине
,,Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију“
Св.Василије Велики

Посвећено Слободанки

….Није хтела да буде ни са једним мушкарцем после губитка своје љубави. Могла је да не буде сама, али није хтела.

…..

Закључила сам да је упознала и добила љубав од мушкарца која је њој била потребна, да је упознала љубав у правом смислу те речи. Ретке су такве жене - испуњене, тврде у доношењу одлука и постојане. …….

Девојчица која пушта балоне

(посвећено Лени)

,,А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо и тако ћемо свагда с Господом бити“.

(1.Солуњанима 4,17)

...Малена деца мисле да се особа која умире само премешта у неки други свет и да тамо живи. Једино што знају је да не могу да је виде и да не могу да разговарају са њом….

….Када би се живот завршавао смрћу која би корист била од врлина и добрих дела? Душа је после смрти жива, не прекида своје постојање. Њена чула нису ослабљена како ми мислимо. Она су само чудесно изоштернија.